Monaštvo?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Monaštvo?

Počalji od SION taj 2013-12-06, 00:15

Istorijsko biblijsko vrednovanje monaštva


U očima mnogih hrišćana monaštvo (od grčke reči "monachos" što znači "onaj koji živi sam", odnosno "onaj koji živi odvojeno od ostalih ljudi") izaziva divljenje i smatra se višim oblikom duhovnog života. Njegovi se temelji traže u učenju apostolske crkve, njene odvojenosti od sveta i posebno se ističe da je monaštvo produžetak mučeništva iz vremena progonstva.1 Istraživanje početaka hrišćanskog monaštva i njegovih dogmatskih postavki u svetlosti istorije i Biblije ima cilj da odgovori na pitanje da li postoji teološka veza između monaškog učenja i prakse, i hrišćanstva predstavljenog u nauci i životu Isusa Hrista i Njegovih apostola?

Poreklo

Javljanju monaštva prethode određeni događaji i pojave u hrišćanskoj crkvi i njenom okruženju. Na taj način, stvorile su se okolnosti i uslovi koji će pripremiti put hrišćanskom obliku monaškog načina života.
Fenomen monaštva bio je poznat mnogo pre nego što se javio u hrišćanstvu. Slična pojava primećena je kako u nekim judaističkim tradicijama (Eseni, Terapeuti), tako i u paganskim asketskim verovanjima, koja su postojala na teritorijama gde su živeli hrišćani. Monaštvo je karakteristično za staropersijske, indijske i staroegipatske religije. Budizam, nastao u Indiji u VI veku p.n.e., imao je razvijen sistem monaškog života koji je obuhvatao: celibat, odricanje od bogatstva i porodice i strogu vegetarijansku ishranu. Paganski oblik monaštva postojao je u Egiptu još sredinom IV veka p.n.e. Prema arheologu F. Petriju, ono nije došlo iz Grčke, već je doneto iz Indije u vreme kada se Persijsko carstvo protezalo od severne Afrike do Indije (oko 340. p.n.e) i uveliko je podsećalo na budističko monaštvo iz ranog perioda nakon Budine smrti. U Egiptu, u hrišćansko doba, monasi su bili poklonici boga Serapisa.2 Takođe, elementi asketizma bili su sastavni deo nekih gnostičkih grupa. Njihov asketizam proisticao je iz platonskih ideja i bio zasnovan na dualističkom viđenju sveta – kao neprijateljstva između materije i Boga.
S druge strane, u ranoj crkvi postojala je klasa ljudi oba pola, nazivanih "askete" ili "oni što se uzdržavaju", koji su se dobrovoljno odricali braka i imanja, posvetivši sebe postu, molitvi i duhovnom razmišljanju. No, oni se nisu izdvajali iz društva da bi živeli usamljeno van naseljenih mesta, nego su delovali upravo među ljudima s kojima su živeli. O tome Tertulijan piše: "Među nama nema nikakvih braminskih ili indijskih gimnosofita, nikakvih pustinjaka ili usamljenika... Mi se ne odričemo ni foruma, ni tržišta, ni kupatila, ni knjiga, ni krčmi, ni vašara, ni trampe. Mi boravimo s vama u svetu".3 Monaški način života, koji podrazumeva povlačenje iz javnog života i asketske vežbe, bio je tuđ hrišćanstvu u prva dva veka.

Počeci hrišćanskog monaštva

Na početku IV veka n.e. istorija beleži događaje koji doprinose velikim promenama u životu i učenju hrišćanske crkve. Izdavanjem dva edikta, najpre od strane Galerija 311. godine, a dve godine kasnije i Milanskog edikta, rimska država potpuno prestaje da progoni hrišćane te nastupa vreme verske tolerancije. U pogledu religioznosti ovaj period se odlikuje verskim sinkretizmom. To znači da je bilo moguće pripadati različitim religijskim pravcima u isto vreme. Ova pojava nimalo nije izgledala neprirodna. Čak ni car Konstantin, koji se 312. godine stavio pod okrilje hrišćanskog Boga, nije bio potpuno predan hrišćanstvu. Do kraja života zadržao je neznabožačku titulu "pontifeks maksimus", pokazavši time da nije potpuno raskinuo s paganskim tradicijama i kultovima. Novonastala političko religiozna klima negativno se odrazila na hrišćanstvo time što se na njega nije gledalo kao na jedinu spasonosnu religiju, već kao na jednu od mnogih.4 Prirodne posledice do kojih je doveo ovakav pogled na hrišćansku veru bile su izvitoperena i posvetovljena hrišćanska praksa, kao i priprema puta za razvoj doktrinarnih zabluda i sujeverja.
Postojeća situacija izazvala je reakciju nekih hrišćana. Uticaj paganskih asketskih tradicija5 i asketizam (uzdržavanje) koji je već postojao u hrišćanskoj crkvi, uslovio je da se ta reakcija izrazi u obliku monaštva. Podstaknuti željom za svetošću i zajednicom sa Bogom, mnogi hrišćani odlučili su se za usamljenički život u nenaseljenim pustinjama.
Počeci monaštva u okrilju hrišćanstva povezani su sa Egiptom, zemljom koja ima veliku monašku tradiciju paganskog tipa, i sa ličnošću Antonija (251 356) koji je nazvan "ocem pustinjaštva". Godine 286., pokrenut rečima zapisanim u Matej 19,21, on započinje život beskućnika među grobovima izvan rodnog grada, da bi se kasnije preselio dalje u pustinju. Nakon 25 godina usamljeničkog života, Antonije je došao u Aleksandriju da se sa ostalim hrišćanima suprotstavi poslednjim progonstvima iz 311. godine. Njegovo držanje pred progoniteljima pribavilo mu je veliku popularnost među hrišćanima. Ali, kako nije dobio željeni mučenički venac, vratio se u pustinju.6 Veliki broj ljudi, željnih pobožnosti, povelo se za njegovim primerom, sledeći njegova uputstva7 i odajući se fizičkom radu, molitvi i strogom odricanju od mnogih stvari. To više nije predstavljalo samo hir jednog čoveka željnog samoće, već je postalo masovna pojava, koja neće ostati bez odjeka u hrišćanskom svetu. Ona će poslužiti kao osnova za dalji razvoj monaštva.

Širenje monaštva

Monaški pokret se nije zadržao samo na teritoriji Egipta, već se proširio u sve ostale zemlje gde su živeli hrišćani. Srazmerno umnožavanju broja monaha rasla je i njihova popularnost kod ljudi, koji su se divili njihovim asketskim podvizima i u njima prepoznavali autoritet u pogledu hrišćanske vere i života.8 Posledica toga bile su verske rasprave, koje su potresale crkvu u IV i V veku n.e., pokrenute upravo od strane monaha.
Osim verskih rasprava, pojedini monasi dali su svoj pozitivni doprinos hrišćanskoj crkvi i društvu uopšte. To su učinili na najmanje tri područja.
Pronalaženje smisla monaškog života u aktivnom služenju drugim ljudima je prepoznatljivo shvatanje Vasilija Kesarijskog (330 379). Kada je postao episkop Kesarije, rimske provincije u Maloj Aziji, obezbedio je određeni broj zgrada u kojima su monasi zbrinjavali putnike, siromašne i bolesne; čak je postojao i dom za gubavce. Iako se Vasilijeva pravila o monaškom životu nisu razlikovala od drugih monaških ustava (celibat, siromaštvo, post, molitva, rad), ipak njegovo insistiranje da monaštvo, osim borbe sa samim sobom, mora, ravnopravno, da sadrži dimenziju aktivne službe ljudima u nevolji, čini ga različitim od tadašnjih shvatanja monaštva koja su prouzrokovala da monasi budu zaokupljeni sami sobom.
Drugo, ime monaha Jeronima, upravitelja latinskih manastira u Palestini, nije povezano samo sa afirmacijom manastira kao centra obrazovanja, već i sa prevođenjem Biblije na latinski jezik (Vulgata – narodna Biblija) i njenim marljivim proučavanjem. Takođe je poznato da je Jeronim poučavao druge biblijskim istinama i isticao da ljudi treba i sami da čitaju. U tom periodu svetovnosti crkve i sujeverja, protiv čega se Jeronim borio, njegov stav prema Bibliji i velika želja da se ona učini dostupnom ljudima na zapadu, podvig je sam po sebi.
Treće, za razliku od monaha iz ostalih monaških zajednica, monasi sa sirijskog govornog područja nisu provodili svoj život samo u usamljenosti manastira ili pustinje, nego su obavljali aktivan misionarski rad šireći hrišćanstvo ka istoku.

Teološke osnove monaštva

Četvrti vek je period kada se javljaju pokušaji da se postavi teološka osnova monaštvu. Među prvima se ističe Evagrije (umro 395.), obrazovani monah iz egipatske pustinje. On je svoje učenje temeljio na platonskom shvatanju ljudske duše, i prihvatanju Origenovog stava o božanstvenosti ljudskog uma. Prema Evagriju, čovek je bio bestelesan um koji je nekada živeo u apsolutnom jedinstvu sa Bogom. Pad u greh doneo je poremećenost ovog zajedništva i posledica toga je materijalizacija uma (zatvaranje uma u telu), koja u stvari ima više soteriološki (spasenjski) karakter nego kazneni. Jedini um koji nije poremetio jedinstvo sa Bogom je Logos i zato on uzima ljudsko telo da bi materijalizovane umove (ljude) vratio u prvobitno, nematerijalno i blaženo stanje zajednice sa Bogom. U ovom stanju čovek spoznaje da je deo Boga i saznajući sebe kao Boga, dolazi do bogospoznanja. Primarni cilj u procesu spasavanja čoveka je oslobođenje uma od materije (to je stanje bestrašća) molitvom i asketskim vežbama, da bi mogao biti u apsolutnom jedinstvu sa Bogom.9
U ovom kratkom pregledu Evagrijeve teologije mogu se primetiti elementi platonizma, gnosticizma (oštra suprotnost između materije koja je zla i uma koji je dobar) i panteizma kao temelj teologije monaštva, koji pripremaju put shvatanju da se čovek može spasti sopstvenim delima.

Biblija i monaštvo

Nakon kratkog pregleda istorijsko teološke osnove monaštva nameće se potreba da se ono razgleda u svetlosti Biblije – verodostojnog izvora informacija o Isusu Hristu i apostolskoj praksi. Razlog ovome je to što se neki elementi monaštva dovode u vezu sa učenjem i životom Isusa Hrista i Njegovim apostolima.
Usamljenički život. Pristalice monaštva tvrde da je njegova polazna ideja – odricanje od sveta – ustvari ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva apostolske crkve. Međutim, razlog i oblik odvojenosti apostolske crkve sastojao se u njenom različitom verovanju i načinu života u odnosu na svet u kome je ona postojala (1. Jovanova 2,15 17; Jovan 17,14 15). Otuda, ona nije odlazila u usamljenički život da bi drugačije verovala i živela. Božja namera je bila i ostala da hrišćani budu svetlost i so u svetu u kome žive (Matej 5,13 16), što nije slučaj sa monaštvom, osim u situacijama kada su pojedini monasi i monaški pokreti davali svoj pozitivni doprinos društvu, i to u onoj meri u kojoj su bili usaglašeni sa biblijskim učenjem (Matej 25,31 46; 28,18 20).
Mučeništvo. Slično prethodnom, takođe postoji namera da se elemenat mučeništva u monaštvu prikaže kao prirodni nastavak mučeništva rane crkve. Ali, ne sme se prevideti činjenica da je suštinska uloga mučeništva, izraženog u asketskim poduhvatima monaha, u stvari način pribavljanja spasenja. S druge strane, mučeništvo crkve pre pojave hrišćanskog monaštva bilo je posledica njenog verovanja i načina života (2. Tim. 3:12). Dalje, Isus Hristos i apostoli učili su da uzrok spasenja od greha ne može biti ništa drugo, pa ni najplemenitija ljudska dostignuća, do ničim zaslužena Božja milost primljena verom u jedinog Spasitelja Isusa Hrista (l. Petrova 1,18.19; Efescima 2,8.9; Rimljanima 3,24 26.28).

Zaključak

Kratak osvrt na početke hrišćanskog monaštva i njegove teološke osnove navodi na konstataciju da je ovaj fenomen više proizvod vremena u kome se pojavio – doba verskog sinkretizma – nego ovaploćenje evanđeoskog hrišćanstva. Posledica toga jeste da je primetna samo terminološka ali ne i suštinska povezanost monaštva sa učenjem i životom Isusa Hrista i Njegovih apostola.


Poslednji put izmenio SION dana 2014-08-21, 02:49, izmenio ukupno 2 puta
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Monaštvo?

Počalji od piramida4 taj 2013-12-08, 20:20

Monaštvo je bilo kao što su bili i proroci! - ?
-------------------------------------------------

Monaštvo uvjetuje i da se ne bude sa ženom! - ?
--------------------------------------------------------

piramida4

Broj poruka : 140
Datum upisa : 04.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Monaštvo?

Počalji od SION taj 2014-08-21, 02:47

piramida4 ::Monaštvo je bilo kao što su bili i proroci! - ?


Ne.

piramida4 ::Monaštvo uvjetuje i da se ne bude sa ženom! - ?


Da, to je celibat, a on je potekao iz tih vavilonskih misterijskih religija.

avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Monaštvo?

Počalji od SION taj 2014-08-21, 03:11

Evo ih monasi:

avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Monaštvo?

Počalji od Sanja84 taj 2014-11-03, 08:16

SION ::

Da, to je celibat, a on je potekao iz tih vavilonskih misterijskih religija.


U Novom Zavetu je ustanovljeno monaštvo.

А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.
2
Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа. Приче:5:19
3
Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.2 Мој:21:10 1 Пет.:3:7

Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

5
Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.Јоило:2:16 2 Кор.:11:3
6
Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.
2 Кор.:8:8 2 Кор.:11:17

7
Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.Мат.:19:12 Дела:26:29 1 Кор.:9:5 1 Кор.:12:11
8
А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
1 Кор.:7:26 1 Кор.:7:40

9
Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.
1 Тим.:5:14

10
А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;
Јер.:3:20 Мал.:2:14 Мал.:2:16 Мат.:5:32 Мат.:19:6 Мар.:10:11 Лука:16:18
11
Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.


12
А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13
И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14

Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света. Мал.:2:15

15

Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16
Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? Јаков:5:19 1 Пет.:3:1

17

Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.1 Кор.:11:2 2 Кор.:11:23

18

Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.Дела:15:1 Дела:15:39 Гал.:5:2
19
Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.

Znači bilo bi dobro živetti u celibatu, ali to nije za svakoga, pa ko može nek se ne ženi, a ko ne može nek se udaje i ženi. Takođe postoje zapovesti: KO voli više ženu,. brata, majku, oca...nije mene dostojan. I ako želiš da budeš savršen ostavi sve i pođi za mnom. Apostoli nisu imali ženu i decu, koij su imali su ih ostavili i pošli da propovedaju. Čak Vladika nNIkolaj piše da je mladoženja iz Kane Galilejske ostavio nevestu i pošao za Heristom.

Tako da... ne sudite tako o monaštvu. Veliki su oni molitvenici i podvižnici, nije to za svakog, i mi ne moramo ići tim putem ali njihovim molitvama i svetim životom se spasava i drži ceo svet.
avatar
Sanja84

Broj poruka : 38
Datum upisa : 21.10.2014

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Monaštvo?

Počalji od SION taj 2014-11-03, 14:05

U Novom Zavetu je ustanovljeno monaštvo.

Ne, ovo što si citirala je preporuka da se čovek ne dohvata sa ženama (naravno ako nije u braku). Nigde se ne implicira monaštvo i celibat koji su mnogo složeniji sistemi od ovoga što je rečeno.

Apostoli nisu imali ženu i decu, koij su imali su ih ostavili i pošli da propovedaju

Neki nisu neki jesu imali. Takođe oni nisu išli u pustinje i manastire i sklanjali se od ljudi već su išli među ljude i propovedali. Takođe treba i napomenuti da Bog nije sve postavio za Apostole.

Tako da... ne sudite tako o monaštvu.

Ne sudim ja, nego kažem da je to obična paganska primesa koja je došla direktno iz Vavilona koja nema veze sa biblijskom religijom.

Veliki su oni molitvenici i podvižnici

Nisu oni veliki, samo Bog je veliki i samo Njegov podvig je veliki!

avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Monaštvo?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu