Konstantin i krst

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2013-12-10, 23:57






Značajan argument u korist poštovanja krsta u Rimskoj crkvi bila je i poznata
Konstantinova “vizija krsta” i njegovo kasnije “obraćenje”. Kada se Konstantin sa svojim
vojnicima približio Rimu, očekivala ga je bitka, u istoriji poznata kao bitka kod Milvijskog
mosta. U skladu s običajima tog vremena, bili su pozvani haruspici da daju savet (vračari koji
su pogađali budućnost promatranjem utrobe zaklanih životinja). Uzgred, gatanje pre bitaka
praktikovali su i vavilonski carevi: “Car vavilonski će stati na raskrsnici, gde počinju dva puta,
te će vračati, gledaće strele, pitaće likove, gledaće u jetru”.137 U Konstantinovom slučaju, bilo
mu je rečeno da mu bogovi neće priteći u pomoć i da će pretrpeti poraz u toj bici. Međutim,
kao što je kasnije ispričao, tada mu se u viziji prikazao krst i čuo je reči: “U ovom znaku je
pobednik”. Sledećeg dana, 28. oktobra 312. godine, napredovao je iza standardnog lika krsta
na zastavama i opremi svoje vojske. Pobedio je u bici, porazio rivala i proglasio svoje
obraćenje u hrišćanstvo. Svakako, ova prividna pobeda hrišćanstva učinila je mnogo za
promovisanje krsta u Rimskoj crkvi.
Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija krsta nije istorijski tačna. Jedini
autoritet među istoričarima koji prenosi tu priču je Euzebije koji je, prema vlastitom
priznanju, naginjao moralnoj pouci i bio optuživan kao “falsifikator istorije”. Međutim, ako je
Konstantin i imao takvu viziju, možemo li da pretpostavimo da je ona došla od Isusa Hrista?
Da li bi “Knez mira” uputio paganskog imperatora da načini ratnu zastavu sa znakom krsta i
da ide da pobeđuje i ubija u tom znaku?
Rimsko carstvo, na čijem je čelu u to vreme bio
Konstantin, opisano je u Svetom pismu kao “zver”.
Prorok Danilo je video četiri velike zveri koje su
predstavljale četiri svetska carstva - Vavilon (lav),
Medo-Persiju (medved), Grčku (ris) i Rim. Četvrta zver,
Rimsko carstvo, bila je tako strašna da je za nju dat
simbol zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj.138 Dakle,
sasvim je nelogično da je Hristos rekao Konstantinu da
pobeđuje sa znakom krsta i tako jača “zverski sistem”
Rima! Ali, ako vizija nije bila od Boga, kako onda možemo
da objasnimo Konstantinovo obraćenje? U stvari, njegovo
obraćenje bi trebalo ozbiljno preispitati. Iako je on
mnogo učinio za afirmaciju određenih doktrina i običaja
unutar crkve, činjenice jasno pokazuju da on nije bio
istinski obraćen, u biblijskom smislu te reči. Istoričari se
slažu da je njegovo obraćenje bilo “nominalno”, čak i
prema savremenim standardima.”139
Verovatno najočigledniji pokazatelj da on nije bio istinski obraćen je činjenica da je posle
svog obraćenja počinio više ubistava nevinih ljudi, uključujući tu i ubistvo vlastite žene i sina!
Prema Bibliji “nijedan ubica nema u sebi trajnog, večnog života”.140 Konstantin se prvo oženio
sa Minervom i dobio sina Krispa. Druga žena, Fausta, rodila mu je tri kćeri i tri sina. Krisp je postao istaknuti vojnik, pa je pomagao svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon što je
vodio koncil u Nikeji, Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin. Naime, Fausta je
optužila Krispa da ju je silovao, ali je to najverovatnije bio samo njen način da ga skloni s puta
kako bi se jedan od njenih sinova mogao popeti na presto. Ipak, Konstantinova majka je uspela
da ga uveri da se Fausta sama “podala njegovom sinu”. Zato je Konstantin naredio da Faustu
udave u kadi s vrelom vodom. Otprilike u isto vreme naredio je da se na smrt izbičuje sin
njegove sestre, a da se njen muž zadavi, iako mu je ranije obećao da će mu poštedeti život.141
Ovi događaji su u Katoličkoj enciklopediji sumirani sledećim rečima: “Čak i nakon
obraćenja prouzrokovao je egzekuciju svog šuraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa,
vlastitog sina iz prvog braka i druge žene Fauste... Nakon čitanja o tim okrutnostima, teško je
verovati da je taj isti imperator u jednom dobu svoga života imao blage i nežne porive; ali
ljudska priroda je puna suprotnosti.”142
Konstantin je donosio odluke u korist hrišćana: ukinuo je smrtnu kaznu razapinjanjem, a
prestala su i progonstva koja su u Rimu postala krajnje okrutna. Međutim, da li je on doneo te
odluke iz hrišćanskih uverenja ili je to učinio iz političkih motiva? Katolička enciklopedija kaže
da su “neki biskupi, zaslepljeni sjajem dvora, otišli tako daleko da su slavili cara kao Božjeg
anđela, kao sveto biće, i proricali da će on, poput Sina Božjeg, vladati na nebu. U skladu sa tim,
utvrđeno je da je Konstantin bio naklonjen hrišćanstvu uglavnom zbog političkih motiva i da
je bio poštovan kao prosvećeni despot koji je koristio religiju da bi ojačao svoju vladavinu.”143
Ovo je bio zaključak poznatog istoričara Djuranta u vezi sa Konstantinovim obraćenjem:
“Da li je njegovo obraćenje bilo iskreno, da li je to bio čin religiozne vere ili savršeni potez
političke mudrosti? Verovatnije ovo drugo... On se retko pokoravao ceremonijalnim zahtevima
hrišćanskog bogosluženja. Njegova pisma hrišćanskim biskupima jasno pokazuju da je on
malo mario za teološka razmimoilaženja koja su potresala hrišćanstvo, iako je bio voljan da
spreči neslaganja u interesu jedinstva imperije. Tokom svoje vladavine biskupe je tretirao kao
političke pomoćnike; sazivao ih je, predsedavao na njihovim koncilima i pristajao da sprovodi
bilo koje mišljenje većine. Pravi vernik bi prvo trebalo da bude hrišćanin, pa tek onda
državnik; s Konstantinom je bilo obrnuto - hrišćanstvo je za njega bilo sredstvo, a ne cilj.”144
Progonstva nisu uništila hrišćansku veru, a Konstantin je to dobro znao. Umesto da carstvo
neprekidno bude podeljeno zbog sukoba pagana i hrišćana, zašto ne preduzeti takve korake,
razmišljao je, da izgleda kao da je nužno pomešati paganstvo i hrišćanstvo i tako carstvu dati
ujedinjenu snagu. Postojale su sličnosti između dva religijska sistema, pa čak ni simbol krsta
nije bio faktor koji bi razdvajao. U to vreme krst je već bio upotrebljavan među hrišćanima, a
“obožavaocima Mitre u Konstantinovoj vojsci krst nije bio uvredljiv jer su se već dugo borili
pod zastavom s mitraističkim krstom svetla.”145
Konstantinovo hrišćanstvo je bilo puno kompromisa. Iako je uklonio svoj kip iz paganskih
hramova i odrekao se žrtava koje su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatraju
božanstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad neznabožačkim bogosluženjem i
zaštiti njegovih prava. U posvećivanju Konstantinopolja 330. godine, korišćen je ceremonijal
koji je bio mešavina hrišćanstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena kočija boga sunca, a
iznad nje Hristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naložio da se izradi, prikazivao je krst,
ali i likove Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrišćaninom, nastavio je da veruje u
paganske magične rituale za zaštitu žetve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u
Katoličkoj enciklopediji.146 Ipak, koncept po kojem je Rimokatolička crkva rasla i razvijala se,
koncept mešanja paganstva i hrišćanstva kao ujedinjene sile, očigledno je povezan sKonstantinom i godinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uvećala svoja dobra.
Priča koja je u Rimokatoličkoj crkvi najviše uticala na poštovanje krsta, čak više nego ona o
Konstantinovoj viziji, odnosi se na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala već skoro
osamdeset godina, išla je na hodočašće u Jerusalim. Legenda kaže da je tamo pronašla tri
zakopana krsta - Hristov krst i krstove na kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov
krst je bio prepoznat po tome što je, na podsticaj jerusalimskog biskupa Makariosa, čudesno
isceljivao, dok druga dva nisu.
Članak u Katoličkoj enciklopediji kaže: “Deo pravog krsta ostao je u Jerusalimu stavljen u
srebreni relikvijar; ostatak sa klinovima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan od
klinova je bio pričvršćen za carev šlem, a drugi na uzde njegovog konja, da bi se desilo, prema
navodu mnogih crkvenih otaca, ono što je pisao prorok Zaharija: ‘U taj dan će na konjskim
zvoncima biti napisano: Gospodu posvećeno’ (Zaharija 14:20).”147
Ovaj tekst, iako pokušava da ustraje na osnovnim učenjima crkve u vezi s krstom, dopušta
da se priče o otkriću krsta razlikuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije)
može uveliko da bude zasnovana na legendi.
Čini se da je istorijski tačno to da je Helena posetila Jerusalim 326. godine, ali priča o
njenom otkriću krsta nije postojala do 440. godine, što je 114 godina kasnije!148 Ideja da je
orginalni krst još uvek bio u Jerusalimu, skoro 300 godina nakon raspeća, vrlo je neuverljiva.
Jevrejski zakoni su zahtevali da se krstovi spale nakon što su bili upotrebljeni za
razapinjanje.149
Šta bi bilo ako bi neko i pronašao pravi Hristov krst? To bi, svakako, izazvalo veliko
interesovanje, ali ima li ikakve vrednosti u tom komadu drveta? Ne, jer je krst već poslužio
svojoj nameni, kao i Mojsijeva bronzana zmija. Zapisano je da je “Mojsije napravio zmiju od
bronze i metnuo je na motku, i koga je god ujela zmija, on je pogledao u zmiju od bronze i
ozdravio”.150 Podizanje zmije u pustinji bila je slika načina na koji će Isus biti usmrćen.151
Međutim, i nakon što je figura zmije odslužila određenoj nameni, Izraelci su je zadržali i od nje
napravili idola! Tek vekovima kasnije car Jezekija je učinio “što je pravo pred Gospodom... on
obori visine i izlomi likove i iseče lugove i razbi zmiju od bronze koju beše načinio Mojsije, jer
joj do tada kađahu sinovi Izrailjevi”.152
Jezekija je učinio ono što je “pravo” - ne samo uništavanjem paganskih idola, već čak i onog
što je Bog naredio da se načini (jer je odslužilo onome za šta je bilo namenjeno i na kraju bilo
upotrebljavano na praznoveran način). Na toj istoj osnovi, ako bi orginalni krst još uvek
postojao, ne bi bilo razloga da se koristi kao objekat obožavanja. Takođe, ako znamo da ne
postoji nikakva sila u orginalnom krstu, onda sa sigurnošću možemo da zaključimo da je nema
ni u običnom komadu drveta u obliku krsta.
Isto kao što su stari Egipćani postavljali obeliske (ne samo kao simbol njihovog božanstva,
već su u nekim slučajevima verovali da i sam lik poseduje natprirodnu silu), isto tako su neki
učinili s krstom. Nije li pomogao Konstantinu u bici kod Milvijskog mosta? Nije li krst koji je
Helena našla činio čuda? Postao je poštovan kao lik koji može oterati zle duhove. Nošen je kao
amajlija, postavljan je na vrhove crkvenih zvonika da rasteruje munje, a ipak ih je upravo zbog
svog visokog položaja privlačio... Prisustvo krsta u privatnim domovima navodno štiti od
problema i bolesti. Često su u istoriji komadi drveta, navodno delovi orginalnog krsta, bili
menjani i prodavani kao zaštitnici, amajlije i ukrasi.

Da li je krst hrišćanski simbol?

Krst se smatra jednim od najvažnijih simbola Rimokatoličke crkve. Postavlja se na vrhove
krovova i tornjeva, na oltarima, nameštaju i svešteničkoj obrednoj odeći. Temelji većine
katoličkih crkvi izgrađeni su u obliku krsta. Zidovi svih katoličkih domova, bolnica i škola
ukrašeni su krstovima. Svuda se krst poštuje na stotine načina.
Kada sveštenik škropi, “krsti” malo dete, on pravi znak
krsta iznad njegovog čela govoreći: “Primi ovaj znak krsta
na čelo”. U toku “svete potvrde firme”, firmanik se takođe
obeležava znakom krsta. Kada katolici ulaze u crkvenu
zgradu, umaču prste desne ruke u “svetu vodu”, dotiču
čelo, grudi, levo i desno rame praveći znak krsta. Isti znak
se ponavlja i pre jela. U toku mise, sveštenik 16 puta pravi
znak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom.
Protestantske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje
znaka krsta prstima, ne “krste se”, niti se klanjaju pred
krstovima, a ne koriste ih ni kao objekte poštovanja,
smatrajući da je taj običaj nebiblijski i praznoveran.
Međutim, kod njih se krst još uvek zadržao na tornjevima,
propovedaonicama i koristi se kao ukras.
Prvi hrišćani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, već kao “prokleto drvo”,
sredstvo smrti i “sramote”.112 Njihova vera je bila skoncentrisana na ono što se dogodilo na
krstu i kroz tu veru spoznavali su potpuno oproštenje greha. To je bio smisao propovedanja
apostola o krstu i njegovoj slavi.113 Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se
može okačiti na lančić, staviti oko vrata i nositi kao zaštita ili ukras. Takva upotreba krsta
pojavila se kasnije, tek početkom paganizacije hrišćanstva (ili kao što neki kažu
“hristijanizacije paganizma”), kada se počelo učiti da je raspelo hrišćanski simbol.
Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisu
koristili sve do 586. godine.114 U šestom veku raspelo je proglašeno
svetim od strane Rimske crkve,115 ali tek nakon drugog koncila u
Efesu zahtevalo se da i privatne kuće poseduju krst.116
Iako se krst smatra hrišćanskim simbolom, nije tačno da potiče
iz hrišćanstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol davno
pre hrišćanske ere, i to među mnogim nehrišćanskim narodima.
Prema An Expository Dictionary of New Testaments Words, krst je
nastao među Vaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje. “Crkveni
oblik krsta, sastavljen od dve grede... poreklom je iz drevne
Haldeje, a bio je korišćen kao simbol boga Tamuza (pošto je u
obliku mističnog slova Tau, inicijala njegovog imena) u toj i u
susednim zemljama, uključujući i Egipat... Da bi se uvećao uticaj
crkvenog sistema, pagani su primani u crkve, a da nisu bili
obnovljeni putem vere, i uveliko im je dopuštano da zadrže svoje paganske oznake i simbole.
Od tada je Tau ili T, u svom najčešćem obliku sa spuštenom prečkom, bio prihvaćen kao
simbol Hristovog krsta.117
U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazuje
stare spomenike i zidove drevnih hramova,
moguće je videti upotrebu Tau krsta. Priložena
ilustracija prikazuje egipatskog boga Amona
kako drži Tau krst u ruci, dok donja ilustracija
(iz palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu)
prikazuje cara u molitvi. Iznad njegove glave
nalazi se lik sunca s kog vise misterijski
simboli boga sunca. Jedan istoričar ovako govori o Egiptu: “Nepromenjenog hiljadama godina,
među najsakralnijim hijeroglifima pronalazimo krst u različitim oblicima... Ali jedan, koji je
posebno poznat kao ‘egipatski krst’, ili Tau krst, u obliku slova T, često se prikazuje s krugom
ili omčom iznad prečke. Ipak, taj mistični simbol nije bio tipičan samo za tu zemlju već je bio
duboko obožavan... među Haldejcima, Feničanima, Meksikancima i u svakom drevnom narodu
na obe hemisfere.”118
Kako se simbol krsta proširio među mnoge narode, tako se i
njegova upotreba razvila na različite načine. Među Kinezima “krst
je poznat iz najranijih vremena... naslikan je na zidovima pagoda,
na svetiljkama koje su korišćene za osvetljavanje najsvetijih odaja
njihovih hramova.”119
Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korišćen za
označavanje vrčeva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i kao
simbol Jaina svetaca (“lišeni tela”). U centralnoj Indiji su
pronađena dva nedovršena kamena krsta koji datiraju iz vremena
davno pre hrišćanske ere - jedan visok 3 metra, a drugi 2,5.
Budisti i brojne druge indijske verske grupe, označavali su glave
svojih sledbenika znakom krsta.120
Na afričkom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku
Giči. Žene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetoviran znak
krsta između očiju. Jariksi koji su učvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojim
štitovima su imali nacrtan znak krsta.121
Kad su se Španci prvi put iskrcali u Meksiku “nisu mogli da prikriju čuđenje”, kaže Preskot,
“kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat obožavanja na
hramovima u Anahuaku. Španci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol obožavanja od drevnih
vremena... među paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrišćanstva.”122
U meksičkom gradu Palenkeu postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre naše
ere, poznat kao “hram krsta”. Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veličine 2 puta 3,5
metra. Katolička enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su reči:“predhrišćanski
krst iz grada Palenke.”123
U staro doba Meksikanci su obožavali krst kao tota (“naš otac”). Taj običaj da se komad
drveta naziva “ocem” takođe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci mešali idolatriju sa svojom
religijom, govorili su drvetu: “Ti si otac moj”.124
U dalekoj prošlosti Italije, pre nego što su ljudi znali bilo šta o umetnostima civilizacije,verovali su u krst kao religijski simbol. Bio je smatran zaštitnikom i postavljan na grobove.
Rimski kovani novac iz 46. godine pre nove ere, prikazuje Jupitera
koji drži dugačku vladalačku palicu na čijem kraju je krst.125
Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicama
kao što to danas čine rimokatoličke časne sestre.126
Grci su crtali krstove na traci, koju je njihovo božanstvo,
verzija vavilonskog Tamuza, nosilo oko glave. Porceli spominje da
je i Izida bila prikazivana s krstom na čelu, a da su njeni sveštenici
nosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram u
Aleksandriji. Kad je iskopan hram Sfinge, utvrđeno je da je građen u obliku krsta. Tokom
bitaka protiv Aleksandra Velikog (335. p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U
drevno doba krst su kao religijski simbol koristili i stanovnici Južne Amerike. Stanovnici
Patagonije su tetovirali krstove na čela. U Peruu je pronađena drevna keramika sa znakovima
krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosili krstove na
ogrlicama, kao što su to činili i neki od stranaca koji su se borili
protiv Egipćana.127 Krstovi su bili naslikani i na odeći drevnog
naroda iz petnaestog veka pre naše ere.128
Katolička enciklopedija kaže da “znak krsta, predstavljen u
svom najjednostavnijem obliku s dve linije prekrštene pod
pravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrišćanstva na Istok i
Zapad. On seže u najranije razdoblje ljudske civilizacije.”129
“Ali, kada je Isus umro na krstu”, pitaju neki, “zar nije to krst
učinilo hrišćanskim simbolom?” Istina je da je za većinu ljudi
krst postao usko povezan s Hristom. Međutim, oni koji poznaju istoriju i praznoverne načine
na koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide i drugu stranu
medal-je. Iako ne zvuči baš lepo, neko je upitao: “Predpostavimo da je Isus bio ubijen puškom.
Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo pušku ili da je stavimo na krov crkve?” To
pitanje se svodi na sledeće: nije važno šta, već ko. Važno je ko je umro, a ne šta je bilo
instrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan važan zaključak rekavši: “Uzvisimo Hrista,
našega Cara, koji je visio na drvetu, a ne drvo.”
Razapinjanje, kao način egzekucije zbog najvećih zločina, “sprovodilo se u antičko doba u
Egiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagini, Grčkoj i Rimu... Tradicija pripisuje početak
praktikovanja pogubljenja na krstu jednoj ženi, carici Semiramidi!”130
Danas su u Rimokatoličkoj crkvi u upotrebi mnoge vrste
krstova. Nekoliko različitih tipova prikazano je na priloženoj
ilustraciji. Katolička enciklopedija na svojim stranicama
prikazuje četrdeset različitih. Nameće se pitanje: Ako je
rimokatolička upotreba krsta započela s Hristovim krstom, a
ne pod uplivom paganstva, zbog čega se onda koristi toliko
različitih vrsta krstova?
Jedan poznati autor napisao je sledeće: “Od više vrsta
krstova, koji su još uvek popularni kao nacionalni i crkveni
simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer ‘krst
svetog Đorđa’, ‘Andrijin’, ‘malteški’, ‘grčki’, ‘atinski’, itd, ne
postoji nijedan čije se postojanje ne bi moglo datirati u najdavnije antičko doba!”131 Krstpoznat kao tau bio je u širokoj upotrebi u Egiptu. “Kasnije su ga egipatski hrišćani (Kopti),
privučeni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kao simbol krsta.”132 Na
egipatskim spomenicima je pronađen grčki krst. Taj oblik krsta je bio korišćen u Frigiji gde je
ukrašavao grob kralja Mide. Među ruševinama Ninive prikazan je car s malteškim krstom na
grudima. Krst koji je danas poznat kao latinski koristili su još
Etrurci, kao što se vidi na crtežu groba iz antičkog doba
ukrašenog krilatim anđelima.
U južnoameričkom plemenu Kuma takozvani krst svetog
Andrije bio je poštovan kao zaštita od zlih duhova.133 Taj krst se
pojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine pre
Hrista, i na novcu baktrijskih kraljeva oko 140-120 godine pre Hrista,
davno pre nego što je “sveti Andrija” uopšte rođen.
Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali taj
crtež je s antičkog natpisa u Tesaliji, koji datira iz razdoblja koje
prethodi hrišćanskoj eri.
Konačno, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je
oblika bio taj krst? Neki veruju da je to jednostavno bio mučenički stub bez ikakve prečke. Reč
“krst” automatski asocira na dva komada drveta koji se ukrštaju u jednoj tački pod određenim
uglom. Grčka reč u Novom zavetu stauros, iz koje je prevedena reč “krst”, ne zahteva
kategorički to značenje. Sama reč znači i uspravni stub ili kolac.134 Što ako je sredstvo na
kojem je Isus umro bilo stub, a ne krst u današnjem značenju te reči? Mi ne insistiramo da je to
tako, ali u tom slučaju bi se pokazala površnost “hristijaniziranja” mnogih vrsta krstova. Izjava
apostola Tome u vezi sa ranama od klinova (množina) na Isusovim rukama,135 upućuje na to
da je postojala prečka na krstu. Da je bio u pitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bile
probijene samo jednim klinom. Ostavljanje prostora za natpis iznad njegove glave,136 upućuje
nas na to da krstove oblika T ili X možemo da eliminišemo, jer na njima nije postojalo dovoljno
prostora za natpis.
Važno je da razumemo da ne treba da budemo previše zabrinuti kakvog je tačno oblika bio
Hristov krst. Sve ovo postaje beznačajno u poređenju sa stvarnim značenjem krsta - ne sa
značenjem komada drveta, već sa značenjem Hristovog dela večnog otkupljenja...
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2013-12-11, 02:21

Koliko ima istine u onoj rečenici izrečene Konstantinu "Pobjedićeš pod ovim znakom".

avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od Adars taj 2013-12-18, 21:07

Konstantin je bio čist paganin,ali pre svega mudar i pragmatičan političar čiju je Imperiju od propasti mogla da spase samo nova vera i ona se rodila u Nikeji.
avatar
Adars

Broj poruka : 2
Datum upisa : 16.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od piramida4 taj 2013-12-19, 22:09

JS kažu - nije bio KRIŽ,
nego STUP, DRVO!

TKO je u pravu?
Kome ćemo vjerovati?

piramida4

Broj poruka : 140
Datum upisa : 04.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2013-12-20, 01:15

piramida4 ::JS kažu - nije bio KRIŽ,
nego STUP, DRVO!

TKO je u pravu?
Kome ćemo vjerovati?

Bibliji. Isus je razapet na drveni stub u obliku slova "T" koje se naziva krst.
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od lavić taj 2013-12-31, 23:32

Znak T-au je Hebrejski alfabet i pojavljuje se u SZ gde anđeo ide da pečati čela onih što uzdišu zbog gadosti.Zašto bi anđeo taj znak stavljao na čela svetih?
Nemam u Jevrejskoj istoriji podatak o tome (bar ga ja ne nađoh) pa bih slobodnbo izneo šta mislim da je u stvari tu problem ali ovo je sad slobodna interpretacija bez dokaza zato molim da ne zamerite jer se ograđujem i ne tvrdim.

Bog je znao na čemu će žrtva biti prineta i taj znak je stavljao na one sveta jer je bio simbol na kojem će Bog iskupiti narod tako i sačeva one svete od pomora u sred Jerusalima pečatom znaka Tau.
Nije zmija od juče zna on kao i patrijarsi što su znali da će stići Mesija i biti rođen i po potopu ide imitacija i zmija imitira te Tamuz počinje slovom T da vlada i Semiramida ima dete u naručju koje dobi ,,inkarnacijom,,-varka.Tako od tad ide imitacija koja se danas nastavlja u drugom Vavilonu u mnogim tačkama imitacije i Duha Svetoga i Isusa i Marije.

Znači neprijatelj koristi u svoju svrhu Božju nameru da izokrene.
Nije krst svet ali Isus jeste.kao što krv na dovratcima u Egiptu beše sen zaštite Hristovom žrtvom tako i T beše znak pravednima u davno vreme.

Pozdrav.

lavić

Broj poruka : 735
Datum upisa : 31.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-01-02, 23:43

Znači neprijatelj koristi u svoju svrhu Božju nameru da izokrene. ::

Naravno, neprijatelj to radi vekovima.
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-01-02, 23:45

A šta predstavlja bakarna zmija?
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od lavić taj 2014-01-11, 22:16

SION ::A šta predstavlja bakarna zmija?

Mnogi u tom kačenju zmije gledaju Isusa ja ne delim to mišljenje.
Mi tu možemo uzeti samo taj deo postavljanja na drvo kao isti princip ali nije ista svrha.
Bog je tražio tu buđenje POGLEDA VERE koji će kasnije trebati da se primeni na Isusa.
Jer da je to Bogu bilo milo da se načini kasnije kult zmiji i da kade nebi poslao Jezekiju da to spali.
Bog ne traži da služimo tvari već živom Stvoritelju.
Uzalud je zmija visila ako ko nebi verom pogledao tu je pogled vere presudan a može poslužiti i kao pokazatelj da onaj uzročnik greha i smrti će biti vezan i kažnjen te da će ga gledati oni koje otrova ali ih Božja ljubav vrati u život.

lavić

Broj poruka : 735
Datum upisa : 31.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-01-11, 23:02

Mnogi u tom kačenju zmije gledaju Isusa ja ne delim to mišljenje. ::

Ja mislim da je to predstavak Sotone koji će na kraju biti uništen, jer zmija može prestavljati samo njega i nikog drugog, pogotovu ne Isusa.
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od lavić taj 2014-01-11, 23:09

SION ::

Ja mislim da je to predstavak Sotone koji će na kraju biti uništen, jer zmija može prestavljati samo njega i nikog drugog, pogotovu ne Isusa.

Da, u onom aspektu pogleda vere primaju isceljenje jer im je VERA potrebna a okačena zmija je neprijatelj saglasni brate.

lavić

Broj poruka : 735
Datum upisa : 31.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-01-21, 03:02

Krstovi na krovovima Crkava

avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od ispravka taj 2014-01-21, 10:49

SION ::

Ja mislim da je to predstavak Sotone koji će na kraju biti uništen, jer zmija može prestavljati samo njega i nikog drugog, pogotovu ne Isusa.
Isus je to rekao ,kao što mojsije podiže zmiju u pustinji tako i sin čovečji mora biti dignut i ko god veruje u njega ima život. onaj koji se diže je Isus. umire za nas. ko ga veruje ima život. dignuta zmija u pustinji predstavlja to. pogled na Hrista je život. razdeljen pogled u trojstvu nema života.

ispravka

Broj poruka : 295
Datum upisa : 04.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-01-21, 11:24

ispravka ::
Isus je to rekao ,kao što mojsije podiže zmiju u pustinji tako i sin čovečji mora biti dignut i ko god veruje u njega ima život. onaj koji se diže je Isus. umire za nas. ko ga veruje ima život. dignuta zmija u pustinji predstavlja to. pogled na Hrista je život. razdeljen pogled u trojstvu nema života.

Isus govori o podizanju, a ne o zmiji. Dakle On će biti podignut ko što je to Mojsije uradio sa zmijom ali Isus nije zmija jer jedini u Bibliji čiji je zmija simbol je Sotona i niko drugi. A na krstu je Isus pobedio upravo Zmiju (Sotonu).
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Da li je krst hrišćanski simbol ?

Počalji od STP taj 2014-01-29, 11:48

Mislim da je jako važno započeti diskusiju na ovu temu jer su mnogi ljudi u velikoj zabludi do te mere da dobrovoljno učestvuju u okultizmu.

Krst se smatra jednim od najvažnijih simbola Rimokatoličke crkve. Postavlja se na vrhove krovova i tornjeva, na oltarima, nameštaju i svešteničkoj obrednoj odeći. Temelji većine katoličkih crkvi izgrađeni su u obliku krsta. Zidovi svih katoličkih domova, bolnica i škola ukrašeni su krstovima. Svuda se krst poštuje na stotine načina.

Kada sveštenik škropi, „krsti” malo dete, on pravi znak krsta iznad njegovog čela govoreći: „Primi ovaj znak krsta na čelo”. U toku „svete potvrde firme”, firmanik se takođe obeležava znakom krsta. Kada katolici ulaze u crkvenu zgradu, umaču prste desne ruke u „svetu vodu”, dotiču čelo, grudi, levo i desno rame praveći znak krsta. Isti znak se ponavlja i pre jela.U toku mise, sveštenik 16 puta pravi znak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom.

Protestantske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje znaka krsta prstima, ne „krste se”, niti se klanjaju pred krstovima, a ne koriste ih ni kao objekte poštovanja, smatrajući da je taj običaj nebiblijski i praznoveran. Međutim, kod njih se krst još uvek zadržao na tornjevima, propovedaonicama i koristi se kao ukras.

Prvi hrišćani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, već kao „prokleto drvo”, sredstvo smrti i „sramote”. Njihova vera je bila skoncentrisana na ono što se dogodilo na krstu i kroz tu veru spoznavali su potpuno oproštenje greha. To je bio smisao propovedanja apostola o krstu i njegovoj slavi. Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se može okačiti na lančić, staviti oko vrata i nositi kao zaštita ili ukras. Takva upotreba krsta pojavila se kasnije, tek početkom paganizacije hrišćanstva (ili kao što neki kažu „hristijanizacije paganizma”), kada se počelo učiti da je raspelo hrišćanski simbol.

Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisu koristili sve do 586. godine.114 U šestom veku raspelo je proglašeno svetim od strane Rimske crkve,115 ali tek nakon drugog koncila u Efesu zahtevalo se da i privatne kuće poseduju krst.

Iako se krst smatra hrišćanskim simbolom, nije tačno da potiče iz hrišćanstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol davno pre hrišćanske ere, i to među mnogim nehrišćanskim narodima. Prema An Expository Dictionary of New Testaments Words, krst je nastao među Vaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje. „Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede... poreklom je iz drevne Haldeje, a bio je korišćen kao simbol boga Tamuza (pošto je u obliku mističnog slova Tau, inicijala njegovog imena) u toj i u susednim zemljama, uključujući i Egipat... Da bi se uvećao uticaj crkvenog sistema, pagani su primani u crkve, a da nisu bili obnovljeni putem vere, i uveliko im je dopuštano da zadrže svoje paganske oznake i simbole. Od tada je Tau ili T, u svom najčešćem obliku sa spuštenom prečkom, bio prihvaćen kao simbol Hristovog krsta.

U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazuje stare spomenike i zidove drevnih hramova, moguće je videti upotrebu Tau krsta. Priložena ilustracija prikazuje egipatskog boga Amona kako drži Tau krst u ruci, dok donja ilustracija (iz palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu) prikazuje cara u molitvi. Iznad njegove glave nalazi se lik sunca s kog vise misterijski simboli boga sunca. Jedan istoričar ovako govori o Egiptu: „Nepromenjenog hiljadama godina, među najsakralnijim hijeroglifima pronalazimo krst u različitim oblicima... Ali jedan, koji je posebno poznat kao ‘egipatski krst’, ili Tau krst, u obliku slova T, često se prikazuje s krugom ili omčom iznad prečke. Ipak, taj mistični simbol nije bio tipičan samo za tu zemlju već je bio duboko obožavan... među Haldejcima, Feničanima, Meksikancima i u svakom drevnom narodu na obe hemisfere.”

Kako se simbol krsta proširio među mnoge narode, tako se i njegova upotreba razvila na različite načine. Među Kinezima „krst je poznat iz najranijih vremena... naslikan je na zidovima pagoda, na svetiljkama koje su korišćene za osvetljavanje najsvetijih odaja njihovih hramova.”

Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korišćen za označavanje vrčeva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i kao simbol Jaina svetaca („lišeni tela”). U centralnoj Indiji su pronađena dva nedovršena kamena krsta koji datiraju iz vremena davno pre hrišćanske ere - jedan visok 3 metra, a drugi 2,5. Budisti i brojne druge indijske verske grupe, označavali su glave svojih sledbenika znakom krsta.

Na afričkom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku Giči. Žene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetoviran znak krsta između očiju. Jariksi koji su učvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojim štitovima su imali nacrtan znak krsta.

Kad su se Španci prvi put iskrcali u Meksiku „nisu mogli da prikriju čuđenje”, kaže Preskot, „kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat obožavanja na hramovima u Anahuaku. Španci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol obožavanja od drevnih vremena... među paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrišćanstva.”

U meksičkom gradu Palenkeu postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre naše ere, poznat kao „hram krsta”. Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veličine 2 puta 3,5 metra. Katolička enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su reči:“predhrišćanski krst iz grada Palenke.”

U staro doba Meksikanci su obožavali krst kao tota („naš otac”). Taj običaj da se komad drveta naziva „ocem” takođe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci mešali idolatriju sa svojom religijom, govorili su drvetu: „Ti si otac moj”.

U dalekoj prošlosti Italije, pre nego što su ljudi znali bilo šta o umetnostima civilizacije, verovali su u krst kao religijski simbol. Bio je smatran zaštitnikom i postavljan na grobove.

Rimski kovani novac iz 46. godine pre nove ere, prikazuje Jupitera koji drži dugačku vladalačku palicu na čijem kraju je krst. Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicama kao što to danas čine rimokatoličke časne sestre.

Grci su crtali krstove na traci, koju je njihovo božanstvo, verzija vavilonskog Tamuza, nosilo oko glave. Porceli spominje da je i Izida bila prikazivana s krstom na čelu, a da su njeni sveštenici nosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram u Aleksandriji. Kad je iskopan hram Sfinge, utvrđeno je da je građen u obliku krsta. Tokom bitaka protiv Aleksandra Velikog (335. p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U drevno doba krst su kao religijski simbol koristili i stanovnici Južne Amerike. Stanovnici Patagonije su tetovirali krstove na čela.

U Peruu je pronađena drevna keramika sa znakovima krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosili krstove na ogrlicama, kao što su to činili i neki od stranaca koji su se borili protiv Egipćana. Krstovi su bili naslikani i na odeći drevnog naroda iz petnaestog veka pre naše ere.

Katolička enciklopedija kaže da „znak krsta, predstavljen u svom najjednostavnijem obliku s dve linije prekrštene pod pravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrišćanstva na Istok i Zapad. On seže u najranije razdoblje ljudske civilizacije.”

„Ali, kada je Isus umro na krstu”, pitaju neki, „zar nije to krst učinilo hrišćanskim simbolom?” Istina je da je za većinu ljudi krst postao usko povezan s Hristom. Međutim, oni koji poznaju istoriju i praznoverne načine na koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide i drugu stranu medal-je. Iako ne zvuči baš lepo, neko je upitao: „Predpostavimo da je Isus bio ubijen puškom. Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo pušku ili da je stavimo na krov crkve?” To pitanje se svodi na sledeće: nije važno šta, već ko. Važno je ko je umro, a ne šta je bilo instrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan važan zaključak rekavši: „Uzvisimo Hrista, našega Cara, koji je visio na drvetu, a ne drvo.”

Razapinjanje, kao način egzekucije zbog najvećih zločina, „sprovodilo se u antičko doba u Egiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagini, Grčkoj i Rimu... Tradicija pripisuje početak praktikovanja pogubljenja na krstu jednoj ženi, carici Semiramidi!”

Danas su u Rimokatoličkoj crkvi u upotrebi mnoge vrste krstova. Nekoliko različitih tipova prikazano je na priloženoj ilustraciji. Katolička enciklopedija na svojim stranicama prikazuje četrdeset različitih. Nameće se pitanje: Ako je rimokatolička upotreba krsta započela s Hristovim krstom, a ne pod uplivom paganstva, zbog čega se onda koristi toliko različitih vrsta krstova?

Jedan poznati autor napisao je sledeće: „Od više vrsta krstova, koji su još uvek popularni kao nacionalni i crkveni simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer ‘krst svetog Đorđa’, ‘Andrijin’, ‘malteški’, ‘grčki’, ‘atinski’, itd, ne postoji nijedan čije se postojanje ne bi moglo datirati u najdavnije antičko doba!” Krst poznat kao tau bio je u širokoj upotrebi u Egiptu. „Kasnije su ga egipatski hrišćani (Kopti), privučeni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kao simbol krsta.” Na egipatskim spomenicima je pronađen grčki krst. Taj oblik krsta je bio korišćen u Frigiji gde je ukrašavao grob kralja Mide. Među ruševinama Ninive prikazan je car s malteškim krstom na grudima. Krst koji je danas poznat kao latinski koristili su još Etrurci, kao što se vidi na crtežu groba iz antičkog doba ukrašenog krilatim anđelima.

U južnoameričkom plemenu Kuma takozvani krst svetog Andrije bio je poštovan kao zaštita od zlih duhova.133 Taj krst se pojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine pre Hrista, i na novcu baktrijskih kraljeva oko 140-120 godine pre Hrista, davno pre nego što je „sveti Andrija” uopšte rođen.
Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali taj crtež je s antičkog natpisa u Tesaliji, koji datira iz razdoblja koje prethodi hrišćanskoj eri.

Konačno, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je oblika bio taj krst? Neki veruju da je to jednostavno bio mučenički stub bez ikakve prečke. Reč „krst” automatski asocira na dva komada drveta koji se ukrštaju u jednoj tački pod određenim uglom. Grčka reč u Novom zavetu stauros, iz koje je prevedena reč „krst”, ne zahteva kategorički to značenje. Sama reč znači i uspravni stub ili kolac.134 Što ako je sredstvo na kojem je Isus umro bilo stub, a ne krst u današnjem značenju te reči? Mi ne insistiramo da je to tako, ali u tom slučaju bi se pokazala površnost „hristijaniziranja” mnogih vrsta krstova. Izjava apostola Tome u vezi sa ranama od klinova (množina) na Isusovim rukama,135 upućuje na to da je postojala prečka na krstu. Da je bio u pitanju samo stub,

Isusove ruke bi verovatno bile probijene samo jednim klinom. Ostavljanje prostora za natpis iznad njegove glave,136 upućuje nas na to da krstove oblika T ili X možemo da eliminišemo, jer na njima nije postojalo dovoljno prostora za natpis.

Važno je da razumemo da ne treba da budemo previše zabrinuti kakvog je tačno oblika bio Hristov krst. Sve ovo postaje beznačajno u poređenju sa stvarnim značenjem krsta - ne sa značenjem komada drveta, već sa značenjem Hristovog dela večnog otkupljenja...



avatar
STP

Broj poruka : 52
Datum upisa : 30.12.2013

Pogledaj profil korisnika http://srbski-teokratskipokret.blogspot.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od lavić taj 2014-01-29, 13:49

Sem što piše rane od KLINOVA postoji rani zapisi u klinastom pismu da je naprava drvena bila u obliku pčetnog slova T-amuza i nikakav problem nije raspeti na T napravu jedan stub je stajao ukopan a drugi se kačio na kom je zakucani visio a onda se bočno sa strana klinovima između skočnog zgloba zakucavali sa podloškama kako telo od tereta nebi skliznula noga sa klinova postoje arheološki nalazi gde se vidi tačno gde se klin zakucavao.

Čovek obešen da visi njemu je glava dole a ruke iznad i ima mnogo prostora da se iznad glave postavi natpis na poprečnu prečku. Rimljani su imali svoj krst koji je imao drugačiji oblik gde je poprečna greda niže postavljana gde je stub bio višlji (štrčao iznad poprečne grede). Krst jeste bio u pitanju ali ta naprava nas ne otkupljuje kao ni koplje ni klinovi već ŽRTVA.

lavić

Broj poruka : 735
Datum upisa : 31.12.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-01-29, 15:14

ali ta naprava nas ne otkupljuje kao ni koplje ni klinovi već ŽRTVA. ::

AMEN
avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od SION taj 2014-06-11, 18:13

avatar
SION
Admin

Broj poruka : 1226
Datum upisa : 14.11.2013

Pogledaj profil korisnika http://www.youtube.com/channel/UC-_qo5qnRAEIQQH7lamfKzw

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konstantin i krst

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu